«

Vizantijske ikone

Email this to someoneShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on Facebook

U toku borbi protiv ikona, mletačkim pljačkama u 12. veku i turskim pustošenjima u 15. veku stradale su carigradske ikone i malo se njih očuvalo do današnjih dana. Treba odmah da bude jasno da ikone nisu samo slike na drvenoj podlozi već su to i freske, mozaici i ikone u drugim tehnikama. Tako su se ispod krečnog maltera pojavile ove stare ikone i one predstavljaju najveći domet vizantijske umetnosti u Carigradu. Carigradski majstori su bili nadareni majstori koji su radili ikone sa najvećom umešnošću i oni su bili poznati u svetu kao takovi i jako su bili cenjeni i traženi. Carigrad je imao monopol za izradu mozaika i ikona svake vrste a radili su se i minijaturni mozaici kasnije u toku razvoja ove umetničke grane, finih tvorevina i bili su velike umetničke vrednosti. Dok je tokom 14. veka Carigrad držao prednost u ovoj umetnosti i zauzimao vodeće mesto nakon toga su se pojavili rivali u Grčkoj, slovenskim zemljama Balkana i Rusiji koji su prihvatili i razvijali ovu umetnost od 9. veka do prve polovine 15. veka kada se javlja zamor u ovoj umetnosti. U drugoj polovini dvadesetog veka pa do danas se ponovo budi pojačano interesovanje za ikonama pa samim tim i za ikonopis. Mnogi umetnici i akademski slikari su se počeli oprobavati u tom posebnom vidu umetnosti. Pojavljuju se škole ikonopisa kao i ikonopisci koji nisu umetnici ali od Boga su dobili dar da to budu. Posebno se izučava vizantijska tehnika ikonopisanja i freskopisanja kao najlepša tehnika kojom se oslikavaju Svetitelji i duhovnost uopšte. Ikona Bogorodice

Comments are closed.